Још једна књига из едиције „Добро дете“, едиција књига за децу која има за циљ да подстакне код деце развој оних особина које су одувек красиле велике и незаборавне личности – веру, храброст, доброту, истинољубље, несебичност, љубав…јер то је оно што истински испуњава човека и чини га срећним.
Одломак из приче „ЛАСТАВИЦА“
Једном кад се мама-ласта задржала дуже него обично тражећи вечеру подигао се јак ветар. Она је похитала кући, али је ветар постајао све јачи, а црни облаци на небу све гушћи. И кад је кућа била сасвим близу нагли удар ветра је одбацио птицу у страну, она је закачила крилом хладни камени зид и осетила је оштар бол. Једва дошавши до куће изнемогло се спустила на свежањ суве траве. Повреда крила је била озбиљна. Цела породица ластавица и њихови пријатељи били су забринути: с болесним крилом се не може кренути на далеки пут. Међутим, подједнако је опасно остати у хладном и кишном граду.
Болесна ласта је сама донела одлуку: остаће овде, а све остале ласте треба да одлете. Птичица је крила своје горке сузе да не би растужила децу. Шта ју је очекивало? Растанак, хладноћа и глад.
Освануо је дан растанка. Јато ласта је тужно кружило изнад звоника, па затим кренуше на југ. С тугом их је испраћала сирота птица махнувши својој деци здравим крилом. А стари звонар је стајао у црквеној порти и пратио је птице погледом.
— На далек пут летите, ластавице! Нека вас Господ чува! — рече, па поче да се пење на звоник — Било је време да звони за почетак службе. Горе је још једном погледао јато које се удаљавало, а затим му поглед паде на гнездо. И одједном примети птицу која се најежено скупила.
— Па како си, мила, остала овде? Зашто ниси одлетела са свима? — забринуто упита старац, те пружи руку према ластавици. Она бојажљиво прхну и слете на његов длан. Звонар је прегледао птицу и приметио је да јој је крило сломљено.
— Значи, у томе је ствар. Добро-де, не тугуј. Заједно ћемо провести зиму.
Сутрадан је на звоник донео комаде топлог крзна и ушушкао је гнездо. Сад је старац свакога дана доносио ласти нешто да је почасти: зрна пшенице, мрвице хлеба и семенке. У прво време јој је оваква храна изгледала необично — ласте воле да једу црвиће и бубице — али се убрзо привикла на ове посластице. Човек је дуго чучао покрај гнезда и разговарао с птицом. Заволео ју је — пуну поверења и рањиву. И ласта се везала за човека и нестрпљиво га је очекивала…
Техничке карактеристике/Спецификација
Узраст: за децу од 6-10 година
Аутор текста: Елена Михаленко
Аутор илустрација: Људмила Баирова
Издавач: Добродетељ
Писмо: Ћирилица
Повез: мек, шивено
Година издавања: 2021
Формат: 23×16 цм
Број страна: 48
Илустрације: у боји
Рецензије
Још нема коментара.