„ДОБРОТА“ ПРОТИВ ДОБРОТЕ: ДЕЦА СПАЉУЈУ ИКОНЕ

Данас сам сазнао да девојка под псеудонимом UKI Q из Србије која има сатанистички стајлиг (тетоваже, начин шминке, начин облачења…), прави перформансе по гробљима, говори како је стављала у уста измет, како би убила човека за 5000 евра…има милион пратилаца који разумеју српски језик на Тик-ток мрежи и 200.000 на Инстаграму. Највећи део тих пратилаца су деца испод 12 година, а највише их је испод 10 година, и сада су та деца почела од те девојке да праве божанство и да јој се моле, направивши култ под именом Укизам, а почели су и да спаљују иконе јер су негде на тим мрежама прочитали да се тако постаје члан култа.

Могли би сада да постављамо разна питања као што су ко је та девојка, какве су то лудости и слично, али мени пада једно друго питање на ум: како је могуће да толико великом броју деце буде лепа, интересантна…девојка сатанистичког стајлинга, и да им не буде ружно и одбојно да неко спаљује иконе да би био део те приче? Да деци, која су симбол лепоте и доброте, ружно и зло буде испред лепоте и доброте?

Али да ли је све то чудно када се осврнемо и видимо да много тога што је добро бива данас нападано, а да оно што је зло напредује, или још горе да зло постаје популарно и стаје на место доброте. У данашњем свету је телесно задовољство стављено на пиједестал, па је уживање у храни и сексу постало најбитније на свету, и истичу се на хиљаде начина као добро. А до само пре 50ак година о томе се није ни причало, а камоли хвалило. Слично је и са безобзирним богаћењем које се некада осуђивало, а данас је битно само да си успешан, а преко колико уништених породица то није важно. Или са побожношћу, које се некад хвалило, а сада се исмева, и све чешће од корона лудила и напада.

А деца све то гледају и код својих родитеља, и на телевизији, ријалити програмима и у целом друштву, и прихватају. Зло је добро, ружно је лепо. Сатанизам је кул, а Православље је аут. Само паре да имам, само да путујем, само да се забављам…

Чак и они на мрежама сличних година који критикују Укизам чине то половично: Девојка која све то ради је ок, њени клипови су кул, али могла би ипак да објасни деци која је прате да неке ствари не раде, да се не моле њој као божанству и тако то…али она је ок, и њени клипови су кул, баш добро то ради, али не мора баш да иде на гробље…али она лично је ок, и њени клипови су кул…

Нема више јасног става шта је добро а шта је зло. Добро је оно што се мени лично свиђа, а зло је оно што се мени лично не свиђа. Све је релативизовано, и стога нема више ни једног ауторитета који би јасно одредио границе добра и зла. И у целом друштву су на врху управо такви људи, који су орјентисани само свом конфору, и ништа друго их не занима, а нарочито не неко добро и зло. А деца све то гледају.

Иако све то изгледа јако песимистично јасно је да највећи део деце-пратилаца дате девојке то ради из моде,јер њигови другари/другарице то прате, јер им је то интересантно, а нису до краја опредељени против доброте. Највећи њихов проблем је што њима у ствари недостаје доброта и лепота у њиховом свакодневном животу, пре свега са својим најближима у породици где је тога увек и било највише. То је место на којем треба радити, да родитељи нађу више времена за своју децу, да се више играју са њима док су мала, да их грле и мазе и преносе им топлину и љубав, а не да им све то замењују играчкама и телефонима, мислећи да је то довољно.

Јер није. Доказ је пред нама.

Аца Миљевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial