Category Archives: Култура

НОЋ ВЕШТИЦА – машина за прављење пара или машина за кварење карактера

Као што је Православна Црква гледала да паганске обичаје народа који су прихватали Хришћанство преосмисли у хришћанском коду, то исто су радили и римо-католици и протестанти. Тако је од келтског паганског обичаја везаног за супростављање злим духовима настала Ноћ вештица или у свету позната као „Halloween“. Тачан превод енглеске речи „Halloween“ је настао од речи „All Hollow’s Eve“ што значи „Вече свих Светих“, јер 31.10. увече, када се и дешава Ноћ вештица, је вече пред западни празник Свих Светих, па и то потврђује да су се тиме позабавили римо-католици и протестанти. Данас овај „празник“ на Западу има пре свега комерцијални карактер, као и сви некадашњи хришћански празници, када је најважније накуповати што више – западно слављење Божића је најпознатији празник тог типа. И Ноћ вештица спада у врло комерцијалне „празнике“ када се у огромним количинама купују карактеристичне издубљене бундеве, вештичије маске и шешири, и све остало у шта се маскирају деца на сам „празник“. Али да ли је овде зарада од продаје једино битно? Иако личе на наше покладе, које су такође остале из паганских словенских времена, када се мало погледа шта раде учесници на покладама а шта деца у Ноћи вештица види се велика и врло важна разлика. Код наших поклада маскирани момци и девојке иду по кућама и певају уз смех и шалу, док у Ноћи вештица деца уцењују оне које посећују уз претњу „trick or treat“ („смицалица или посластица“), што би у слободном преводу значило „дајте нам слаткише или ћемо иначе бити приморани да урадимо нешто неваљало“. Наравно да им одрсали уз осмех дају неке слаткише и они им не чине ништа лоше. А шта би се десило ако им не би дали оно што траже? То шта би се десило знамо ми и многи по свету који Западу нису дали оно што су им ови тражили -бомбардовање, напади, санкције, лажи, клевете… Западњаци који су одрасли на Ноћи вештица, и много пута у њој учествовалу као мали уцењујући и претећи, тај модел понашања усвајају у свакодневном опхођењу, нарочито према слабијем. Тако да је потпуно јасно да је овај назови „празник“ имао функцију васпитања западне деце у тачно одређеном правцу, што и јесте функција сваког обичаја. Само размислите о томе у шта је Православље усмеравало покладама-песма, смех, шала-а у шта римокатолици и протестанти. Већ годинама имамо и у Србији овај, нашем духу, традицији и свему што ми јесмо потпуно страни „празник“, који и код нас полако постаје „обичај“. Можда је време да се замислимо да ли је он само безазлена дечија забава и пословно згртање пара, како нам се представља, или има још понешто иза тога. Можда да нам деца порасту слична оној на Западу, којима ће уцена и претња постати део карактера – јер сада то није случај. Чак напротив, ако Срби нешто мрзе то је да им прете и да их уцењују. Тада по правилу одговарају отпором, без обзира на снагу оног ко уцењује и прети, а наша историја је пуна примера баш о томе, од којих је отпор Западу 90-их година прошлог века само последњи у низу. Стога драги одрасли, када видите први пут да дете које волите уцењује или прети било коме, а нарочито слабијем, можда је време да у канту за смеће баците издубљену бундеву коју сте му купили. Да вам је не олупа о главу када мало порасте. Аца Миљевић

Изокретање вредности: Од „Паре људе кваре“ до „Успех по сваку цену“

Имамо обичај да кажемо да су се људи променили, да нису као што су били некада. Не знамо откуд то, али често сусрећемо људе који се понашају много другачије него пре не тако много година. Они су пре свега себични, мисле само о себи, и спремни су на све зарад – успеха. Наравно свог личног успеха. А шта је успех у ствари? Пре свега имати довољно материјалних ствари како би живео удобно – што удобније то боље. Када кажемо материјалне ствари то се на крају крајева сведе на имати што више новца. Ако имамо довољно новца имаћемо и довољно материјалних ствари, а тиме и удобан живот. Значи у питању су паре. А као што наш народ добро зна, па је то животно искуство ставио и у познату пословицу „Паре људе кваре“, стицање новца доводи до моралног пада, већег или мањег. И ето одговора на нашу запитаност откуд то да су се људи толико променили. Поквариле их паре. Али није најгоре у целој причи то што је већи број људи дошао до мањег или већег новца и то их је покварило. Тога је било у свим временима, што доказује наведена пословица. Најгоре је то што смо ми по први пут потпуно згазили наше старо животно искуство о лошем утицају новца на карактер људи, и то што смо мање-више прихватили западну вредност успеха по сваку цену, или што би они који су је смислили – римокатолички језуити – рекли: циљ оправдава средство. И пошто смо масовно кренули да јуримо успех по сваку цену, желећи да дођемо до што више пустих „пара“, згазили смо вековно искуство да је среброљубље, како „Паре људе кваре“ назива наша Православна вера, јако лоше, и да га се треба чувати. И сада сви јуримо успех, тј паре, не чувамо се од среброљубља, а чудимо се откуд одједном толико људи који нас покушају закинути или чак преварити у нашим мећусобним многобројним односима у материјалном свету. Размислите да можда и о нама самима не мисли неки човек, или још горе неки људи, баш исто тако.   Аца Миљевић

„ДОБРОТА“ ПРОТИВ ДОБРОТЕ: ДЕЦА СПАЉУЈУ ИКОНЕ

Данас сам сазнао да девојка под псеудонимом UKI Q из Србије која има сатанистички стајлиг (тетоваже, начин шминке, начин облачења…), прави перформансе по гробљима, говори како је стављала у уста измет, како би убила човека за 5000 евра…има милион пратилаца који разумеју српски језик на Тик-ток мрежи и 200.000 на Инстаграму. Највећи део тих пратилаца су деца испод 12 година, а највише их је испод 10 година, и сада су та деца почела од те девојке да праве божанство и да јој се моле, направивши култ под именом Укизам, а почели су и да спаљују иконе јер су негде на тим мрежама прочитали да се тако постаје члан култа.

КЛАСИЧНЕ БАЈКЕ ДАНАС ИЛИ КАКО ПОБЕДИТИ ЗМАЈА

„Бајке су више него истините;
не због тога што нам говоре да змајеви постоје,
већ зато што нам говоре о томе да могу бити побеђени“
Нил Гејман (парафраза Г.К.Честертона)

О СКРИВЕНОЈ ДОБРОТИ У СРЦУ

Осврт на филм „12“ руског редитеља Никите Михалкова који говори о томе како је кратак пут од себичне незаинтересованости до искрене бриге према другом човеку

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial