КЛАСИЧНЕ БАЈКЕ ДАНАС ИЛИ КАКО ПОБЕДИТИ ЗМАЈА

„Бајке су више него истините;
не због тога што нам говоре да змајеви постоје,
већ зато што нам говоре о томе да могу бити побеђени“
Нил Гејман (парафраза Г.К.Честертона)

Пре отприлике 2 године ушао сам у једну од највећих београдских књижара и тражио од продавачице, за коју су ми претходно рекли да је најбољи познавалац књига за децу, да ми предложи неку књигу за дете од 5 година, али такву да у себи носи неку поуку доброте, неку поуку врлине. Она ми је предлагала једну по једну књигу, прво едукативне, потом неке друге, па треће, али никако оно што сам желео, ни једна није била са поуком о доброти или некој врлини. Када је на крају признала да не зна шта да ми предложи, ја сам изашао из највеће књижаре у Београду са сазнањем да у њој нема ни једне књиге за децу о врлини. Да ли је баш тако?

У тој књижари је морало бити многих књига са класичним бајкама, јер и у много мањим књижарама их има, али продавачица ми ни у једном тренутку, а провели смо заједно 10ак минута, није препоручила ни једну од њих. Иако је све време препоручивала издања компаније за коју ради, што ми је разумљиво јер се то од ње тражи и очекује, било ми је чудно да ми није препоручила неке од класичних бајки, јер компанија за коју ради је објавила многе од њих. Да ли она лично има нешто против бајки? Или је можда нешто друго у питању?

У напред наведеном цитату се налази нешто што у временима неслободе, а она су врло честа у српској историји, никада није популарно – могућност да се победи велики и страшни змај. Змају никада не одговара да му се неко успротиви, јер тада може да се деси и да га победи. Док год нико ни не покушава са отпором дотле је његова стрховлада недодирљива. Али шта ако се неко дрзне да се успротиви?

Класичне бајке деци усађују између осталог и то да добро увек побеђује зло, и да много слабији јунаци бајки могу победити велике, страшне и моћне змајеве. А то данас није превише политички коректно, и многи родитељи – а она продавачица је и родитељ како ми је рекла – вероватно инстиктивно беже од штива које би могло њиховом детету да усади такве „недопустиве“ идеје, да се рецимо супростави злу када порасте, јер мисле да ће то њиховом детету донети проблеме, па чак и патње, у будућности, када порасте.

Не размишају такви родитељи шта ће се десити са њиховим дететом које порасте без јасних орјентира шта је добро а шта зло, и без жеље да се злу супростави, и у себи и у свету око себе. Такво дете ће порасти у човека који ће прво себи почети да дозвољава многе ружне ствари, и ако у томе узнапредује почеће те своје ружне навике да прелива на свет око себе, па и на своје родитеље, којима може тако да поприлично упропасти живот. А ако и не узнапредује у лошим особинама, већ их задржи на осредњем нивоу, тешко да ће се од таквог човека моћи очекивати било каква жртва за неког другог, за своју будућу породицу, своје остареле родитеље…А шанса да их одбрани од неког зла ће такође бити минималне, јер, да се подсетимо његовог детињства, никада није ни чуо да се злу треба супроставити.

Само ако дете, покупивши прве моралне норме баш у класичним бајкама, или сличним причама за децу, узрасте у складу са моралним нормама које такве бајке и приче у себи носе, може се очекивати да његовим ближњима буде добро са њим, јер ће оно знати шта је добро, стајаће уз добро, и биће спреман на жртву зарад добра, чак дотле да се зарад добра и супростави злу

Стога читајте деци бајке и приче о супростављању змајевима, да има ко да Вас и Ваше унуке чува када Ви то више не будете могли.

Да има ко и сутра да се супростави змајевима.

Аца Миљевић