Свети Владика Николај Велимировић српској деци

Свети Владика је ретко писао за децу, али када је писао писао је о храбрости и вери.

Сви знамо многе текстове и књиге које написао Св.Владика Николај, многи су понешто од написаног и прочитали. Свети Владика је писао за одрасле, али је у својој књизи „Мисионарска писма“ испричао једну причу за децу под називом „Једном малом бати који тражи Божићну причу“.

Интересантно је шта је Свети Владика одлучио да истакне у тој причи једном малом Србину, који сутра треба да порасте у одраслог човека са својим личним карактерним особинама. Он је у тој причи причао о Цару Давиду кад је био дечак, и истакао је нарочито његове две особине: храброст у одбрани слабијих од много опасних противника, и веру у Бога.

Зашто баш те две особине? Могао је изабрати и друге приче које би носиле неке друге поуке, али он је изабрао да прича детету баш о храбрости и вери. Моје је мишљење да је Свети Владика то урадио зато што је су жеља за слободом и Православље, или што би рекли наши стари „За Крст часни и слободу златну“, суштина српског бића, да су слобода и Православље оно што је највећем броју Срба у његово време било најбитније. А зна се да и за борбу за слободу,нарочито против много јачих, као и за исповедање вере, треба храброст.

Иако се доста тога променило од времена Светог Владике Николаја, нажалост нагоре, ипак сам сигуран да и данас највећи број Срба цени изнад свега слободу и Православље. Стога је прича Св.Владике, коју смо објавили под именом „Кад је Цар био мали“, актуелна и за данашњу српчад, и носи у себи исте поруке које ће остављати исти траг на отвореном дечијем срцу.

Да има ко да настави слободарски и Православни ход српског народа кроз векове.

Аца Миљевић