Author Archives: Весна Миљевић

Васпитање деце у 21. веку

Као неко ко је једно време радио у просвети доста времена сам провео у раду са децом. Са сигурношћу могу да тврдим да наш народ има изузетно квалитетну децу препуну неискоришћеног потенцијала. Наравно ништа у животу није ни црно, ни бело, па је ситуција са нашом децом и омладином далеко од добре. Све је присутнији дух егоизма који се манифестује себичношћу код деце. Све су ређи примери жртвовања другара јединих за друге, иако их још има хвала Богу, а све су чешћи примери грабљења и борбе само за себе. О односу према ауторитетима, као што су родитељи или наставници мислим да је сувишно било шта рећи. То је више него јасно да се деци намеће анархија која се неисправно назива „слобода“. Намеће се анархија која ће се баш тој деци вратити као бумеранг кроз живот, кроз разно разне животне ситуације. Оно што им је систем омогућио да не плате на мосту, платиће са каматом на ћуприји. Будући да живимо у капитализму друштво је наметнуло свој „систем вредности“. Па тако происходи да је вредно оно што доноси профит, зато не чуди зашто су као васпитачи деце истакли инфлуенсери. Нажалост држава одређује наметнуте споља законе које се тичу родитељства и просвете, а не законе који произлазе из реалних потреба. Што се просветног система тиче он је тако уређен да наставник прима плату уколико подстиче само један сегмент развоја детета, тј. онај интелектуални део. Градива код нас су заиста преопширна и то веома често непотребним информацијама које беспотребно оптерећују децу и чине им школу мрским местом. Но, то не треба да чуди јер наше уџбенике великим делом издају стране издавачке куће, а уџбенике пишу махом универзитетски професори, људи који никада нису имали неки озбиљан контакт када је у питању рад са млађим узрастима. Тако да не треба да чуди зашто у школама ђаци немају онај најважнији предмет који се зове етика. Не треба да чуди што се наставници не баве потпуним развојем својих ђака подстицањем развоја социјалне и емоционалне интелигенцији, поред рада на њиховом когнитивном развоју који јесте важан, али не треба да буде једини. И на крају долазе родитељи који веома често немају времена да се посвете васпитању своје деце. Борећи се да прехране децу често не стижу да нахране њихове гладне и жедне душе. Када децу не васпитавају родитељи и школа онда имамо ситуацију да их васпитавају разноразни инфлуенсери. Поставља се питање какав садржај нашој деци нуде јутјубери и тиктокери? Само погледајте неке од снимака и песама и после неколико секунди биће вам све јасно. Промовишу се разноразне врсте неморала попут блуда, охолости, алкохолизма, бахаћења, па чак се врши и промоција наркоманије у песмама итд. Наравно нису сви инфлуенсери такви, част изузецима. Но, нажалост већина њих не преноси омладини квалитетан садржај. Домаћи инфлуенсери у суштини копирају иностране који су популарност стекли на много већем тржишту. Док иностране финасирају они моћници који стоје иза великих компанија. Очигледно да њима одговара ријалитизација одраслог становништва која се спроводи у готово читавом свету, као и јутјуберизација деце и омладине. Као што сам на почетку рекао ништа није ни црно, ни бело, већ је све нијанса сиве. Иако овакав садржај оставља дубок траг на душу детета ми имамо веома велики проценат у сваком смислу квалитетне деце. И такву омладину најчешће после школовања наша држава извози у свет. У њих се уложе огромни ресурси, да би они својим знањем и умећем радили за државе које стварају овакве системе. Да би радили за оне које су нас некада бомбардовали забрањеним касетним бомбама и бомбама са осиромашеним уранијумом да би нас и нашу омладину данас бомбардовали егоизмом, неморалом, аутошовинзимом и тако даље. Са циљем да се амортизују ови медијски и психолошки удари на децу меке моћи западног света настала је као пројекат издавачке куће „Добродетељ“ едиција књига „Добро дете“.. Како би се помогло родитељима приликом васпитања деце у овом веома тешком времену. Како би родитељи имали материјал који би им помогао да код деце развијају веру, љубав, храброст, несебичност… Једном речју како би код деце поред знања и вештина интезивније развијали доброту. Милан Бојић

НОЋ ВЕШТИЦА – машина за прављење пара или машина за кварење карактера

Као што је Православна Црква гледала да паганске обичаје народа који су прихватали Хришћанство преосмисли у хришћанском коду, то исто су радили и римо-католици и протестанти. Тако је од келтског паганског обичаја везаног за супростављање злим духовима настала Ноћ вештица или у свету позната као „Halloween“. Тачан превод енглеске речи „Halloween“ је настао од речи „All Hollow’s Eve“ што значи „Вече свих Светих“, јер 31.10. увече, када се и дешава Ноћ вештица, је вече пред западни празник Свих Светих, па и то потврђује да су се тиме позабавили римо-католици и протестанти. Данас овај „празник“ на Западу има пре свега комерцијални карактер, као и сви некадашњи хришћански празници, када је најважније накуповати што више – западно слављење Божића је најпознатији празник тог типа. И Ноћ вештица спада у врло комерцијалне „празнике“ када се у огромним количинама купују карактеристичне издубљене бундеве, вештичије маске и шешири, и све остало у шта се маскирају деца на сам „празник“. Али да ли је овде зарада од продаје једино битно? Иако личе на наше покладе, које су такође остале из паганских словенских времена, када се мало погледа шта раде учесници на покладама а шта деца у Ноћи вештица види се велика и врло важна разлика. Код наших поклада маскирани момци и девојке иду по кућама и певају уз смех и шалу, док у Ноћи вештица деца уцењују оне које посећују уз претњу „trick or treat“ („смицалица или посластица“), што би у слободном преводу значило „дајте нам слаткише или ћемо иначе бити приморани да урадимо нешто неваљало“. Наравно да им одрсали уз осмех дају неке слаткише и они им не чине ништа лоше. А шта би се десило ако им не би дали оно што траже? То шта би се десило знамо ми и многи по свету који Западу нису дали оно што су им ови тражили -бомбардовање, напади, санкције, лажи, клевете… Западњаци који су одрасли на Ноћи вештица, и много пута у њој учествовалу као мали уцењујући и претећи, тај модел понашања усвајају у свакодневном опхођењу, нарочито према слабијем. Тако да је потпуно јасно да је овај назови „празник“ имао функцију васпитања западне деце у тачно одређеном правцу, што и јесте функција сваког обичаја. Само размислите о томе у шта је Православље усмеравало покладама-песма, смех, шала-а у шта римокатолици и протестанти. Већ годинама имамо и у Србији овај, нашем духу, традицији и свему што ми јесмо потпуно страни „празник“, који и код нас полако постаје „обичај“. Можда је време да се замислимо да ли је он само безазлена дечија забава и пословно згртање пара, како нам се представља, или има још понешто иза тога. Можда да нам деца порасту слична оној на Западу, којима ће уцена и претња постати део карактера – јер сада то није случај. Чак напротив, ако Срби нешто мрзе то је да им прете и да их уцењују. Тада по правилу одговарају отпором, без обзира на снагу оног ко уцењује и прети, а наша историја је пуна примера баш о томе, од којих је отпор Западу 90-их година прошлог века само последњи у низу. Стога драги одрасли, када видите први пут да дете које волите уцењује или прети било коме, а нарочито слабијем, можда је време да у канту за смеће баците издубљену бундеву коју сте му купили. Да вам је не олупа о главу када мало порасте. Аца Миљевић

Изокретање вредности: Од „Паре људе кваре“ до „Успех по сваку цену“

Имамо обичај да кажемо да су се људи променили, да нису као што су били некада. Не знамо откуд то, али често сусрећемо људе који се понашају много другачије него пре не тако много година. Они су пре свега себични, мисле само о себи, и спремни су на све зарад – успеха. Наравно свог личног успеха. А шта је успех у ствари? Пре свега имати довољно материјалних ствари како би живео удобно – што удобније то боље. Када кажемо материјалне ствари то се на крају крајева сведе на имати што више новца. Ако имамо довољно новца имаћемо и довољно материјалних ствари, а тиме и удобан живот. Значи у питању су паре. А као што наш народ добро зна, па је то животно искуство ставио и у познату пословицу „Паре људе кваре“, стицање новца доводи до моралног пада, већег или мањег. И ето одговора на нашу запитаност откуд то да су се људи толико променили. Поквариле их паре. Али није најгоре у целој причи то што је већи број људи дошао до мањег или већег новца и то их је покварило. Тога је било у свим временима, што доказује наведена пословица. Најгоре је то што смо ми по први пут потпуно згазили наше старо животно искуство о лошем утицају новца на карактер људи, и то што смо мање-више прихватили западну вредност успеха по сваку цену, или што би они који су је смислили – римокатолички језуити – рекли: циљ оправдава средство. И пошто смо масовно кренули да јуримо успех по сваку цену, желећи да дођемо до што више пустих „пара“, згазили смо вековно искуство да је среброљубље, како „Паре људе кваре“ назива наша Православна вера, јако лоше, и да га се треба чувати. И сада сви јуримо успех, тј паре, не чувамо се од среброљубља, а чудимо се откуд одједном толико људи који нас покушају закинути или чак преварити у нашим мећусобним многобројним односима у материјалном свету. Размислите да можда и о нама самима не мисли неки човек, или још горе неки људи, баш исто тако.   Аца Миљевић

„ДОБРОТА“ ПРОТИВ ДОБРОТЕ: ДЕЦА СПАЉУЈУ ИКОНЕ

Данас сам сазнао да девојка под псеудонимом UKI Q из Србије која има сатанистички стајлиг (тетоваже, начин шминке, начин облачења…), прави перформансе по гробљима, говори како је стављала у уста измет, како би убила човека за 5000 евра…има милион пратилаца који разумеју српски језик на Тик-ток мрежи и 200.000 на Инстаграму. Највећи део тих пратилаца су деца испод 12 година, а највише их је испод 10 година, и сада су та деца почела од те девојке да праве божанство и да јој се моле, направивши култ под именом Укизам, а почели су и да спаљују иконе јер су негде на тим мрежама прочитали да се тако постаје члан култа.

КЛАСИЧНЕ БАЈКЕ ДАНАС ИЛИ КАКО ПОБЕДИТИ ЗМАЈА

„Бајке су више него истините;
не због тога што нам говоре да змајеви постоје,
већ зато што нам говоре о томе да могу бити побеђени“
Нил Гејман (парафраза Г.К.Честертона)

О СКРИВЕНОЈ ДОБРОТИ У СРЦУ

Осврт на филм „12“ руског редитеља Никите Михалкова који говори о томе како је кратак пут од себичне незаинтересованости до искрене бриге према другом човеку

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial