мај
Имамо обичај да кажемо да су се људи променили, да нису као што су били некада. Не знамо откуд то, али често сусрећемо људе који се понашају много другачије него пре не тако много година. Они су пре свега себични, мисле само о себи, и спремни су на све зарад – успеха. Наравно свог личног успеха. А шта је успех у ствари? Пре свега имати довољно материјалних ствари како би живео удобно – што удобније то боље. Када кажемо материјалне ствари то се на крају крајева сведе на имати што више новца. Ако имамо довољно новца имаћемо и довољно материјалних ствари, а тиме и удобан живот. Значи у питању су паре. А као што наш народ добро зна, па је то животно искуство ставио и у познату пословицу „Паре људе кваре“, стицање новца доводи до моралног пада, већег или мањег. И ето одговора на нашу запитаност откуд то да су се људи толико променили. Поквариле их паре. Али није најгоре у целој причи то што је већи број људи дошао до мањег или већег новца и то их је покварило. Тога је било у свим временима, што доказује наведена пословица. Најгоре је то што смо ми по први пут потпуно згазили наше старо животно искуство о лошем утицају новца на карактер људи, и то што смо мање-више прихватили западну вредност успеха по сваку цену, или што би они који су је смислили – римокатолички језуити – рекли: циљ оправдава средство. И пошто смо масовно кренули да јуримо успех по сваку цену, желећи да дођемо до што више пустих „пара“, згазили смо вековно искуство да је среброљубље, како „Паре људе кваре“ назива наша Православна вера, јако лоше, и да га се треба чувати. И сада сви јуримо успех, тј паре, не чувамо се од среброљубља, а чудимо се откуд одједном толико људи који нас покушају закинути или чак преварити у нашим мећусобним многобројним односима у материјалном свету. Размислите да можда и о нама самима не мисли неки човек, или још горе неки људи, баш исто тако. Аца Миљевић